fbpx
Lole Ribara 3/24, 18000 Niš

Rečnik ekonomskih pojmova – Z

Zatezna kamata Kaznena kamata koja se plaća na zakasneli iznos otplate glavnice ili redovne kamate.
Zavisno pravno lice Pravno lice nad kojim matično pravno lice ima kontrolu, po osnovu učešća u kapitalu ili prava upravljanja.
Zelena karta Potvrda koja služi kao dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti priznatom u zemlji u koje vozilo ulazi, s ciljem olakšavanja kretanja vozila preko granice.
Znatno potkapitalizovana banka Znatno potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za trećinu ili više niži od propisanog, odnosno čiji je kapital za trećinu ili više niži od propisanog, ali koja nije kritično potkapitalizovana banka.
Znatno učešće Znatno učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.
Zemlje fiskalnog raja Zemlje fiskalnog raja su one zemlje koje svesno smanjuju svoje (poreske) prihode u budžetu sa ciljem privlačenja što više firmi. Diskrecija u smislu tajnosti podataka (ko, koliko i iz kojih izvora ima na računu) je uglavnom zagarantovana, tj. nema nikakvih deviznih kontrola i sl. To je situacija Le paradis fiscal gde ne postoje porezi na dobit iz bavljenja profesionalnom delatnošću, niti porezi iz dohotka (npr. na kapitalne dobitke od hartija od vrednosti). Sledeće zemlje nemaju porez na dobit iz profesionalne aktivnosti: Monako, Andora, Bermudi, itd. Zemlje koje nemaju porez na dohodak su Kostarika, Liberija, Panama, Urugvaj, Venecuela, Džibuti. Postoje i države koje svoju “privlačnost” izražavaju nižim poreskim stopama od ostalih zemalja OECD-a i to su: Angola, Holandski Antili, Hong Kong, Jamajka, Švajcarska, Luksemburg i Lihtenštajn. Sva ova mesta su “skloništa” od pogubnog delovanja poreza na poslovanje i bogatstvo. Kao što smo videli, postoje razne vrste skloništa za različite namene. Panama i Liberija nude izvanredne uslove brodovlasnicima, pa nije čudo što većina brodova danas plovi baš pod njihovim zastavama. One nemaju porez na dobit koja je ostvarena od korišćenja brodova (osnovna delatnost brodovlasnika). Propisi su sledeći: potrebno je 800$ da se registruje firma i tajnost je zagarantovana. U Liberiji je legislativa još liberalnija, tu je dovoljno da godišnje uplatite 150$ na ime poreza i posao može da počne. Za holding kompanije su najinteresantnije destinacije Švajcarska, Holandija, Luksemburg, Devičanska Ostrva, jer ove zemlje dopuštaju kompanijama distribuciju dobiti filijalama bez ikakvog poreskog opterećenja. Za osiguravajuće kompanije su najpovoljnija Bermudska ostrva, Kolorado (SAD), ostrvo Man, dok je za profesije kao što su pisci, umetnici i kompozitori “tax haven” Irska.
Zlatna akcija Pojam koji se vezuje za proces privatizacije i korporativno upravljanje akcionarskim društvima (A.D.). Zlatnom akcijom se obeležava situacija u kojoj jedan ili više holdera imaju paket od 50+1% akcija, čime oni daju poslednju reč o pravcima razvoja datog preduzeća. Često se u praksi dešava da država, pri privatizaciji eksdržavnih preduzeća, ostavlja sebi tu zlatnu akciju kako bi onemogućila strane investitore da sprovode politiku u tom preduzeću koja nije u skladu sa npr. nacionalnim zakonodavstvom.
Zlatni standard Pojam koji je povezan sa deviznim kursom i deviznim paritetom iz razloga što se od davnina na zlato (zbog njegovih svojstava) gledalo kao na neki opšti ekvivalent u kojem smo mogli iskazati vrednost svake druge robe. Engleska je 1816. god. uvela zlatni standard i kovani novac je sadržaoodređeni procenat zlata u sebi. Sam paritet između valuta se utvrđivao kovničkom stopom, odnosno koliko se jedinica može dobiti od određenje količine zlata (npr. 1 $=1 gram, a 1 EUR=0,25 grama iz čega sledi da je paritet USD i EUR 1:4). Devizni kurs je mogao da odstupa, ali samo u granicama tzv. zlatnih tačaka (gornje i donje), koje su direktno zavisile od troškova prenosa zlata do drugih zemalja. To se može prikazati na sledećem primeru: SAD duguju Engleskoj 1 kg zlata ili, preračunato u funte, 1000 Ł. Prema zlatnom paritetu, u SAD-u je to 3000 $ (odnos je 1:3). Troškovi prenosa 1 kg zlata do Engleske su 50 $. Ukoliko tražnja za funtama poraste doći će do skoka kursa, ali ne više od nivoa gornje zlatne tačke, tj. do 3,05 $ (3050 $ za 1 kg zlata) za 1 Ł, jer će u tom slučaju “jeftinije” biti za SAD da pošalju zlato u Englesku. Suprotni je slučaj sa povećanjem ponude deviza i donjom zlatnom tačkom. Zlatni standard je trajao do Prvog svetskog rata, sa pokušajima njegovog ponovnog uvođenja u dvadesetim godinama XX veka. Tada su se javile inicijative za zamenu čistog zlatnog standarda zlatno–polužnim, a kasnije i zlatno–deviznim standardom. Prvim se želela ograničiti tražnja za zlatom i to tako što su zlato mogli kupiti samo oni koji su imali dinara u vrednosti 12,5 kg zlata, koliko teži jedna poluga (1931. god. – sto dana konvertibilnosti dinara za zlato). Što se tiče zlatno–deviznog standarda, on podrazumeva pravo Centralne banke da drži rezerve kako u zlatu tako i u drugim konvertibilnim valutama i konvertuje domaću valutu ne u zlato već u drugu valutu. Ovaj model su među prvima koristile skandinavske zemlje, koje su veliki deo rezervi držale u funtama (Ł).
Zona Slobodne Trgovine i carinske unije Dva vida podizanja ekonomske saradnje između država na viši nivo, a to se dalje odražava na cele regione. Zona slobodne trgovine jeste skup dve ili više država između kojih carinske barijere i ostale restriktivne mere u trgovini (kao što su kvote, kotizacije i ostale tarife) ne postoje. Ono što se mora istaći je da članice samostalno određuju visinu carina u poslovanju sa zemljama nečlanicama. U tome i leži osnovna razlika izmedju ova dva pojma, jer carinska unija (kao napredniji oblik ekonomske saradnje) pored rečenog obuhvata još i zajedničku politiku carina prema drugim zemljama. Najpoznatije zone slobodne trgovine su: NAFTA (North American Free Trade Area), tj. Severnoamerička zona slobodne trgovine koja uključuje SAD, Kanadu i Meksiko i EFTA (European Free Trade Area), tj. Evropska zona slobodne trgovine koja se osnovala sa namerom da konkuriše EEZ-u. Osnivači EFTA su: Velika Britanija, Norveška, Švedska, Finska, Švajcarska, Austrija, Island i Lihtenštajn. U sadašnjim uslovima ova Zona ima poprilično marginalnu ulogu, ponajviše zbog osipanja članstva u suprotstavljenu grupaciju (EEZ, tj. EU). Zemlje članice EFTA danas su: Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska.
Žiralni novac Trenutno naplativa potraživanja kod banaka koja se nalaze na transakcionim računima (žiro račun, tekući račun) ili kao gotovina u blagajni, jer uvek postoji mogućnost (ograničena samo likvidnošću banke) da se njima raspolaže neformalno i veoma pojednostavljeno putem naloga za isplatu – prvenstveno čekom. Treba ga razlikovati od štednih uloga koji i kada su po viđenju, ne spadaju u žiralni novac. Pored toga, štedni ulozi, za razliku od novca na žiro računima, po pravilu nose kamatu. Žiralni novac nastaje na osnovu polaganja u gotovu, putem doznaka (prenosa, tj. uplata) sa drugih računa (virmanisanjem), kao i na osnovu odobrenog kredita od strane banke na račun korisnika. Može se nalaziti kod centralne banke, poslovnih banaka, a eventualno i kod poštanskog čekovnog ureda (kod nas Poštanske štedionice).
Žiro-račun Tekući račun koji se koristi za obavljanje bankarskih transakcija njegovog vlasnika.
Žiralni kurs Kurs koji se formira na osnovu ponude i tražnje novca sa žiro računa preduzeća i banaka.

Leave a comment