fbpx
Lole Ribara 3/24, 18000 Niš

Rečnik ekonomskih pojmova – Š

Šifriranje S obzirom da se proces upravljanja bazira na odgovarajućim informacijama, organizacija njihovog prikupljanja, obrade, prenosa i korišćenja dobija sve više na značaju. Ovi se zahtevi naročito precizno postavljaju u sistemu automatske obrade podataka, koji zahteva kondenzovano izražavanje pojmova pomoću unapred određenih oznaka, tj. šiframa. Sistem šifriranja treba tako izgraditi da omogući: 1. nedvosmislenost u označavanju postojećih i novih predmeta i pojmova, 2. stabilnost šifre 3. povezivanje pojedinih sistema šifriranja radi omogućavanja integralne obrade podataka, 4. dobijanje svih potrebnih informacija o šifriranim predmetima i pojmovima. – Šifriranje odnosno skraćeno izražavanje pojmova može se vršiti pomoću slova, brojeva, znakova i kombinacijom.
Špedicija U robnom saobraćaju mogu da se formiraju posebna preduzeća koja preuzimaju robu od velikog broja korisnika, organizuju prevoz u svoje ime, a za račun korisnika, biraju pogodna transportna preduzeća na putu i odgovaraju za dostavu pošiljki primaocu. Takve organizacije –špediterska preduzeća – imaju dvostruku ulogu u organizovanju saobraćaja: tehnološku i ekonomsku. Tehnološka uloga se ogleda u preuzimanju robe od raznih korisnika, sabiranje denčanih pošiljki i formiranju kolske pošiljke, vrši izbor prevoznika. Ekonomska uloga predstavlja izbor najpovoljnijeg transportera za konkretne pošiljke koji će prevoziti za kraće vreme i uz niže cene, snižava ukupne troškove prevoza, omogućava racionalnije korišćenje celog transportnog potencijala i deluje kao faktor racionalnije podele rada na saobraćajnom tržištu. Špediteri, pored angažovanja drugih saobraćajnih preduzeća, ponekad vrše i sami prevoz, pa u takvim situacijama deluju i kao organizator i kao direktni izvršilac prevoza.
Špekulativni poslovi Poslovi koji se obavljaju sa osnovnim ciljem da se u razlikama u ceni hartija od vrednosti ili kursovnim razlikama ostvari izvanredna dobit. Špekulativni poslovi su zasnovani na povećanom riziku ali i na velikim dobicima ukoliko se njihova očekivanja u praksi potvrde. Špekulanti su pri kupovini akcija skloni neizvesnosti uz verovanje (“duboko u sebi” ili na osnovu informacija dobijenih od “insajdera”, tj. ljudi iz kompanije čije akcije kupuje) da će cene njihovih akcija skočiti i oni biti u plusu. Obrnuta situacija se dešava kada špekulanti anticipiraju negativna kretanja na berzi i prodaju akcije, da bi usled pada njihovih cena posle izvesnog vremena dosli ponovo u njihov posed (u znatno većem broju).
Šticung i žiralni devizni kurs Kao što je poznato, monopol u kreiranju (ponude) novca ima država, tj. centralna banka. Međutim, novac (novčana masa) nije homogena kategorija već se sastoji iz gotovog i žiralnog (depozitnog) novca. U nestabilnim (inflatornim) uslovima i situacijama kada je transferabilnost žiralnog u gotovi novac ograničena, oni često nemaju istu cenu u stranoj valuti. Naime, formiraju se dva devizna kursa: ulični, kao odnos strane i domaće valute pri gotovinskim transakcijama i žiralni devizni kurs, formiran i relevantan za bezgotovinske, žiralne kupoprodaje deviza (od strane raznih državnih, paradržavnih, privatnih banaka i štedionica, u krajnjoj liniji i u najvećoj meri za račun države). Takođe, pri sličnim transakcijama, ali u direktnim međusobnim neformalnim dogovorima između preduzeća formira se šticovani devizni kurs koji je jedini van direktne državne kontrole. Osnovu za formiranje ovog trećeg, paralelnog kursa na crnom deviznom tržištu ipak čine prva dva devizna kursa.