E-Banking	Savremeni, elektronski način vođenja računa u obavljanju platnog prometa. Sistem je na raspolaganju u bilo koje vreme i sa bilo kog PC računara koji ima pristup Internetu uz korišćenje čitača kartica i Smart kartice. Korisnici e-Bankinga imaju uvid u stanje na računu i u dnevni promet, mogu preuzimati izvode i kreirati naloge za prenos novčanih sredstava. Sistem je potpuno zaštićen od zloupotrebe tehnologijama bezbednosti koje se koriste u savremenom elektronskom svetu. S druge strane, tarifa za naloge koji se dostavljaju elektronskim putem je znatno niža od one za naloge koji se predaju na šalteru banke.
ECB – Evropska centralna banka	Središnja institucija Evrosistema i Evropskog sistema centralnih banaka; osnovana je 1. juna 1998. godine sa sedištem u Frankfurtu na Majni. Od 1. januara 1999. godine ECB je odgovorna za vođenje monetarne politike u evrozoni.
Efektivna kamatna stopa	Dekurzivna kamatna stopa koja se obračunava na godišnjem nivou primenom složenog kamatnog računa – obračun komfornom metodom, kojim se diskontovana novčana primanja izjednačavaju sa diskontovanim novčanim izdacima primljenih depozita, odnosno odobrenih kredita.
Efikasnost poslovanja	Pokazuje učešće operativnih troškova u ukupnim rashodima.
Ekspanzivna kreditno-monetarna politika	Monetarna politika centralne banke orijentisana na davanje olakšica za funkcionisanje bankarskog sistema, odnosno tržišta novca, koja time doprinosi oživljavanju ekonomskih aktivnosti u zemlji.
Elektronski prenos	Način prenosa naloga za plaćanje i drugih podataka u transakciji plaćanja – telekomunikacijski ili fizičkom isporukom traka, disketa i sličnih nosilaca podataka.
ELIN – efektivna stopa lizing naknade	ELIN predstavlja ukupnu cenu finansiranja koja pored kamate uključuje i sve druge troškove vezane za zaključivanje ugovora.
Emisija hartija od vrednosti	Izdavanje kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti odlukom emitenta, u kojoj se propisuju najvažniji elementi hartija.
Emisija novca	Puštanje novca u opticaj.
Emisioni poslovi	Poslovi izdavanja novca i hartija od vrednosti.
Emitenti hartija od vrednosti	Pravna lica koja su, prema važećim zakonskim propisima, ovlašćena da emituju hartije od vrednosti, a čijom prodajom prikupljaju nedostajuća novčana sredstva.
ERM (Excange Rate Mechanism)	ERM predstavlja mehanizam deviznih kurseva uveden u martu 1979. godine, kao deo Evropskog monetarnog sistema, koji je imao cilj da ograniči varijabilnost deviznih kurseva i doprinese monetarnoj stabilnosti u Evropi, kao pripremna faza za uspostavljanje ekonomske i monetarne unije i uvođenje jedne valute – evra, koji je i uveden 1. januara 1999. ERM je zasnovan na konceptu fluktacije nominalnog deviznog kursa u okviru utvrđenih fiksnih margina. Nominalni devizni kurs nacionalne valute mogao je da fluktuira u okviru standardnog rasponu od +/–2,25% (sa izuzetkom italijanske lire, koja se kretala u rasponu od oko +/–6%) u odnosu na utvrđeni centralni bilateralni devizni kurs nacionalne valute prema ECU.
ERM II	ERM II predstavlja mehanizam deviznih kurseva koji je 1. januara 1999. godine zamenio mehanizam ERM, a čije uvođenje je imalo cilj da obezbedi saradnju i komunikaciju u pogledu politike deviznog kursa između zemalja članica Evropske unije koje nisu članice Evrosistema i zemalja članica Evrosistema. ERM II podrazumeva da fluktuacije nominalnog deviznog kursa moraju da se održe u okviru standardnog raspona od +/–15% u odnosu na utvrđeni centralni bilateralni paritet nacionalne valute prema evru.
Eskont	Razlika između eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se menica iskupljuje) i njene nominalne vrednosti.
Eskontna stopa	Stopa po kojoj se vrši eskontovanje menica. Najniža kamatna stopa po kojoj emisiona banka daje kredite drugim bankama, ili po kojoj od tih banaka prima u eskont menice i državne hartije od vrednosti.
Eskontni kredit	Kratkoročni kredit koji banka svom klijentu odobrava kao vid pribavljanja likvidnih sredstava otkupom menica pre njihovog roka dospeća. Iznos eskontnog kredita zavisi od slobodnih sredstava koje banka može da plasira za tu svrhu, a što pak zavisi od monetarne politike centralne banke.
EURIBOR (European Interbank Offered Rate)	EURIBOR predstavlja kamatnu stopu po kojoj su banke koje čine panel prvoklasnih banaka u evrozoni spremne da pozajme jedna drugoj novac – evro. Obračunava se kao prosek indikativnih kamatnih stopa (a ne realizovanih kamatnih stopa) na međubankarske depozite različitih ročnosti (15 ročnosti), koje se kreću od jedne nedelje do dvanaest meseci. Koristi se kao referentna kamatna stopa za izračunavanje cena pojedinih finansijskih derivata, npr. svop transakcija. Takođe, veliki broj banaka koristi EURIBOR da bi utvrdio kamatne stope na različite finansijske proizvode kao što su: hipoteka, štedni računi i krediti. Obračunava se dnevno i objavljuje u 11.00 časova po srednjoevropskom vremenu na Reuters stranicama. Uvedena je sa formiranjem evropske Ekonomske i monetarne unije i uvođenjem evra kao zajedničke valute zemalja članica monetarne unije i njome su zamenjene nacionalne referentne kamatne stope.
EUROCLEAR	Klirinška organizacija u međunarodnoj trgovini hartijama od vrednosti sa sedištem u Bazelu.
Evro	Evro je zajednička valuta 16 zemalja članica Evropske unije koje su prihvatile evro kao sopstvenu valutu, uvedena 1. januara 1999. godine. Prvobitno je utvrđen fiksni odnos valuta 11 zemalja prema evru (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija), 2001. godine evrozoni se priključila Grčka, 2007. Slovenija, 2008. Kipar i Malta i 2009. godine Slovačka.
Evrosistem	Evrosistem je sistem centralnih banaka evrozone. Evrosistem čine Evropska centralna banka i centralne banke zemalja koje su prihvatile evro kao sopstveno sredstvo plaćanja.
Evropska centralna banka (ECB)	Evropska centralna banka (ECB) je centralna banka evrozone, osnovana 1. juna 1998. godine u Frankfurtu na Majni. Evropska centralna banka, zajedno s centralnim bankama zemalja Evropske unije koje su prihvatile evro kao sopstveno sredstvo plaćanja, utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku u evrozoni. Osnovni cilj Evropske centralne banke je održavanje cenovne stabilnosti, kao i podrška opštoj ekonomskoj politici Evropske unije (visok nivo zaposlenosti, kao i održiv i neinflatoran privredni rast), ali bez ugrožavanja osnovnog cilja.
Evropska obračunska jedinica (ECU)	Evropska obračunska jedinica (ECU, European unit of account) predstavljala je korpu valuta 12 zemalja članica Evropske zajednice. Uvedena je u martu 1979, a zamenjena 1. januara 1999. godine evrom. Evropska obračunska jedinica je egzistirala u mehanizmu deviznih kurseva ERM, zamenjena je evrom i mehanizmom ERM II.
Evropski sistem centralnih banaka (ESCB)	Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) čine Evropska centralna banka (ECB) i centralne banke zemlja članica Evropske unije, bez obzira na to da li su prihvatile evro kao sopstveno sredstvo plaćanja.
Evrozona	Evrozona je monetarna, odnosno valutna unija, zemalja članica koje imaju zajedničku valutu kao zvanično sredstvo plaćanja. Evrozona obuhvata 17 zemalja Evropske unije koje su uvele evro kao nacionalnu valutu: Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija, Slovenija, Kipar, Malta i Slovačka. Evropska centralna banka je odgovorna za vođenje monetarne politike unutar evrozone.