Racio pokrića kamata	Odnos ostverenog dobitka i plaćenih kamata prema plaćenim kamatama
Racio pozajmljenog kapitala	Učešće pozajmljenog u ukupnom kapitalu, a značaj visine stope je u korelaciji s potrebom sopstvenog kapitala, iznosom leveridža i zaštitom poverilaca.
Racio sopstvenog kapitala	Učešće sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu, čija je visina diktirana potrebom sopstvenog finansiranja stalnih sredstava i iznosom leveridža.
Račun	Tekući, žiro i drugi račun za izvršenje jedne transakcije plaćanja, otvoren na osnovu ugovora između klijenta i banke.
Računi hartija od vrednosti pri Centralnom registru hartija od vrednosti	U Centralnom registru hartija od vrednosti (CrHoV) vode se sledeći računi hartija od vrednosti: 1) emisioni računi, 2) računi hartija od vrednosti članova CRHoV i njihovih klijenata (vlasnički računi, založni računi, računi upravljanja ) i 3) računi deponovanih hartija od vrednosti. Takođe se vode računi novčanih sredstava namenjenih trgovanju hartijama od vrednosti, i to: devizni računi, obračunski dinarski računi i računi garantnih fondova članova CrHoV.
Rata	Rata je ugovoreni iznos koji primalac lizinga uplaćuje davaocu lizinga za korišćenje predmeta, rata se uplaćuje prema planu otplate iz ugovora o lizingu. U ratu su uključeni deo glavnice i pripadajuća kamata.
Realna novčana masa	Nominalna novčana masa korigovana za godišnji iznos inflacije.
Realni efektivni kurs	Realni efektivni kurs je indeks kojim se meri realna promena vrednosti domaće valute u odnosu na vrednost korpe inostranih valuta zemalja najvažnijih ekonomskih partnera nacionalne ekonomije. Računa se tako što se nominalni efektivni kurs valute deflacionira relativnom razlikom između domaće inflacije i inflacije zemalja čije valute ulaze u obračun nominalnog efektivnog kursa.
Reverzna repo transakcija	Transakcija u kojoj centralna banka repo prodaje hartije od vrednosti sa obavezom da te hartije od vrednosti otkupi na ugovoreni datum. Na datum prodaje hartija od vrednosti centralna banka naplaćuje kupovnu cenu za te hartije, dok na datum reotkupa, plaća kupovnu cenu uvećanu za kamatu – reotkupna cena. Efekat transakcije je privremeno povlačenje viškova likvidnosti bankarskog sektora.
Reeskont hartija od vrednosti	Dalja prodaja centralnoj banci hartija od vrednosti (najčešće menica) koje je poslovna banka eskontovala kupovinom od svojih komitenata. Odobravanje kredita bankama na osnovu kupovine eskontovanih menica vrši se pre roka njihovog dospeća.
Reeskontna stopa	Stopa po kojoj se vrši reeskontovanje hartija od vrednosti.
Referentna kamatna stopa	Kamatna stopa prema čijim promenama se upravljaju druge kamatne stope.
Registar podataka o bonitetu	Jedinstvena standardizovana, elektronska baza podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, obrađenih primenom posebne metodologije za utvrđivanje podataka i pokazatelja o bonitetu i integrisanih u celovit informacioni sistem boniteta, dostupna svim korisnicima putem internet servisa (vodi se u Odeljenju za registre).
Regulatorno telo	Regulatorno telo je nacionalno telo države koje je propisima te države ovlašćeno da daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru ili vrši kontrolu ovih lica, odnosno nadzor nad tim licima.
Regulisanje količine novca	Osnovna funkcija monetarne politike centralne politike, koja se ostvaruje primenom instrumenata monetarne politike i ima za cilj da se osigura niska stopa inflacije, stabilnost valute i održavanje likvidnosti.
Rejting agencije	Agencije koje se bave procenom kreditne sposobnosti i rangiranjem kreditne sposobnosti emitenata hartija od vrednosti. U najpoznatije spadaju Standard&Poors Corporation, Moody’s.
Renome, gudvil	Nematerijana imovina preduzeća, u koju spada nematerijalna aktiva/reputacija, ugled, dobar glas.
Renta	Novčani iznos koji se isplaćuje redovno, u određenim vremenskim razmacima, na temelju nekog pravno zasnovanog potraživanja.
Rentabilnost	Zahtev (težnja) da se ostvari maksimalni profit sa što manje angažovanih sredstava u procesu reprodukcije.
Repo transakcija (opšti pojam)	Transakcija kupovine i prodaje hartija od vrednosti kojom je prodavac saglasan da ih proda kupcu koji je saglasan da prodavcu plati kupovnu cenu, uz istovremenu obavezu da će kupljene hartije od vrednosti na tačno utvrđeni datum prodati prodavcu, koji je obavezan da za te hartije plati kupcu unapred utvrđenu reotkupnu cenu. Sa aspekta centralne banke mogu se podeliti na reverzne repo transakcije i repo transakcije.
Repo transakcija	Transakcija u kojoj centralna banka repo kupuje hartije od vrednosti, pri čemu je druga strana u transakciji u obavezi da te hartije od vrednosti otkupi na ugovoreni datum. Na datum kupovine hartija od vrednosti centralnabanka plaća kupovnu cenu za te hartije, dok na datum reotkupa naplaćuje od druge strane u transakciji kupovnu cenu uvećanu za kamatu – reotkupna cena. Efekat transakcije je privremeno obezbeđenje nedostajuće likvidnosti bankarskog sektora.
Reprogram spoljnog duga	Odlaganje originalnog plana otplate na osnovu ugovora sa istim inostranim kreditorom.
Reputacioni rizik	Reputacioni rizik odnosi se na mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital finansijske institucije zbog stvaranja negativnih mišljenja javnosti, koja utiču na njeno tržišno pozicioniranje.
Restriktivna monetarna politika	Kreditno-monetarna politika putem koje centralna banka ograničava tražnju za novcem i bankarskim kreditima, odnosno utiče na smanjenje kreditne aktivnosti poslovnih banaka.
Revizorski izveštaj	Izveštaj, sastavljen nakon obavljanja postupka revizije, koji daje stručno mišljenje u vezi s finansijskim izveštajem, koji treba da je u skladu sa zakonskim propisima i međunarodnim računovodstvenim standardima. Prilaže se uz finansijski izveštaj kompanije zainteresovanim korisnicima, koji time dobijaju uvid u pouzdanost finansijskog izveštaja.
Revolving kredit	Kratkoročni kredit čije je obnavljanje unapred dogovoreno. Kada se kredit delimično ili u celini odobri, on se automatski prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu.
Rezerva za opšte bankarske rizike	Rezerva koju banka obračunava i iskazuje u skladu sa svojim unutrašnjim aktima.
Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke	Čine je posebna rezerva za procenjene gubitke i rezerva za opšte bankarske rizike.
Rezerve za izravnanje rizika	Rezerve za izravnanje rizika (vrsta tehničkih rezervi) obrazuju se posebno za svaku vrstu neživotnih osiguranja i koriste za vremensko izravnanje toka šteta u pojedinim vrstama osiguranja.
Rezerve za učešće u dobiti	Rezerve za učešće u dobiti (vrsta tehničkih rezervi) obrazuju se u slučaju da osiguranici prihvate da učestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi.
Rezervisane štete	Rezervisane štete (vrsta tehničkih rezervi) predstavljaju procenjeni iznos obaveza društva za osiguranje za nastale a nerešene štete do kraja tekućeg obračunskog perioda.
Režim fluktuirajućeg deviznog kursa	Režim deviznog kursa koji podrazumeva da se kurs nacionalne valute formira u potpunosti na osnovu ponude i tražnje za devizama, pri čemu centralna banka ne interveniše na deviznom tržištu, odnosno monetarna politika nije usmerena ka ostvarivanju određenog nivoa deviznog kursa. Međutim, centralna banka može posredno, drugim merama monetarne politike (kamatnim stopama), da usmerava kretanje deviznog kursa.
Režim rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa	Rukovođeno fluktuirajući režim deviznog kursa predstavlja režim deviznog kursa koji podrazumeva da se kurs nacionalne valute formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, pri čemu centralna banka interveniše na deviznom tržištu s ciljem usmeravanja kretanja deviznog kursa. Ovaj režim deviznog kursa omogućava centralnoj banci izbor učestalosti i obima intervencija, bez obaveze da brani određeni nivo deviznog kursa. Upravljanje deviznim kursom vrši se na osnovu detaljne procene određenih indikatora kao što su to platnobilansna pozicija zemlje, kretanje inflacije u zemlji, nivo deviznih rezervi, razvoj „paralelnog“ tržišta i dr. NBS od 1. januara 2001. sprovodi politiku kursa dinara u okviru režima rukovođeno fluktuirajućeg kursa.
Rizik likvidnosti	Rizik likvidnosti odnosi se na mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital finansijske institucije zbog njene nesposobnosti da ispunjava svoje dospele obaveze.
Rizik zemlje	Rizik zemlje podrazumeva rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital finansijske institucije iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji u kojoj su uložena sredstva.
Rok otplate inostranog kredita	Period od prvog korišćenja do poslednje otplate glavnice.
RTGS (real time-gross settlement)	RTGS (obračun u realnom vremenu po bruto principu) obavlja Narodna banka Srbije za učesnike u RTGS sistemu. Učesnici u ovom sistemu su Narodna banka Srbije, banke, Ministarstvo finansija – preko konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije i Centralni registar. Međusobna komunikacija učesnika u RTGS sistemu ostvaruje se porukama u SWIFT formatu, i to po prioritetima od 1 do 99, pri čemu je 1 najviši, a 99 najniži prioritet. Oznake prioriteta od 1 do 10 rezervisane su za transakcije Narodne banke Srbije.