Cara Dušana 58, TC Dušanov bazar, lokal 102, kula

Rečnik ekonomskih pojmova – D

Davalac finansijskog lizinga Davalac finansijskog lizinga je privredno društvo koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizingao ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Ovakvo privredno društvo mora da ima dozvolu NBS za obavljanje poslova finansijskog lizinga i dužno je da obezbedi da u svom poslovanju njegov osnovnoi kapital ne bude ispod 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.
Datum valute Bankarski dan na koji je potrebno izvršiti nalog za plaćanje, prema instrukcijama pošiljaoca.
Debitna kartica Kartica za čije se transakcije račun korisnika zadužuje odmah.
Depozit Depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu koga nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava.
Depozitar Podrazumeva instituciju kod koje se vode računi međunarodne finansijske organizacije, preko kojih se obavljaju sve transakcije u nacionalnoj valuti po osnovu svih obaveza zemlje članice prema MFO.
Depozitne olakšice Deponovani viškovi likvidnih sredstava banaka koje banke mogu preko noći deponovati kod Narodne banke Srbije
Derivati Izvedene hartije od vrednosti; kreiraju se na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. na robu, druge hartije od vrednosti, devize, kamatne stope ili tržišne indekse. Kretanje cena osnovne aktive vrši direktan uticaj na visinu cena derivata. Najznačajniji derivati su: forvardi, fjučersi, opcije, varanti, konvertibilne hartije od vrednosti i sl.
Devize Devize predstavljaju potraživanja prema inostranstvu koja glase na stranu valutu.
Devizne rezerve Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine: inostrane hartije od vrednosti, depoziti na računima u inostranstvu, efektivni strani novac, zlato i specijalna prava vučenja. Devizne rezerve poslovnih banaka čine: efektivni strani novac u trezorima banaka, devize na računima u inostranstvu i hartije od vrednosti koje banke imaju u svom portfelju. Te devizne rezerve predstavljaju dopunsku rezervu likvidnosti za premošćavanje neusklađenosti međunarodnih plaćanja.
Devizni kurs Devizni kurs predstavlja cenu određene inostrane valute izraženu u domaćem novcu. Devizni kurs pokazuje koliko je domaćeg novca potrebno dati za jednu ili sto jedinica stranog novca. Posredstvom deviznog kursa uspostavlja se veza između cena u zemlji i u inostranstvu.
Devizni rizik Devizni rizik predstavlja mogućnost gubitka, dobitka manjeg od očekivanog, neizvesnosti ili mogućnost bilo kog ishoda u pogledu finansijskog rezultata koji nije očekivan zbog promene deviznog kursa. U smislu propisa kojim se uređuje upravljanje rizicima banke, devizni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog promene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja.
Devizno tržište Devizno tržište predstavlja mehanizam povezivanja transaktora koji žele da kupe jednu valutu u zamenu za drugu. Postoje dva osnovna organizaciona oblika putem kojih se realizuje valutna trgovina: devizne berze i vanberzanska devizna tržišta, tzv. over-the-counter market (OTC market).
DinaCard Nacionalna platna kartica koja se može koristiti za podizanje gotovine na bankomatima i šalterima banaka i elektronsko plaćanje robe i usluga na teritoriji Republike Srbije.
Dividendna stopa Odnos dividende po akciji i berzanskog kursa akcije (interesantna za kupce akcija).
Dobrovoljni penzijski fond Institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine s ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Docnja Prekoračenje roka za izvršenje neke obaveze, koje dužnik čini uprkos postojećoj obavezi i opomeni poverioca da to izvršenje učini o roku.
Država porekla Država porekla je država u kojoj su strana banka ili drugo lice u finansijskom sektoru osnovani i u kojoj su dobili dozvolu za rad.
Državne hartije od vrednosti Finansijski instrumenti koje emituju državni organi, državne organizacije i agencije i lokalni organi vlasti. Postoji mnogo vrsta tih hartija od vrednosti i one se razlikuju u pogledu namene i ročnosti. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije, ali i privatni investitori.
Državne obveznice Obveznice koje emituje država ili neki njen organ ili agencija, s namenom prvenstveno finansiranja budžetskog deficita, odnosno za pokriće državnih dugova. Smatraju se prvoklasnim jer nose najmanji kreditni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza država, a na prihod od njih se uglavnom ne plaća porez. Postoji veći broj tih hartija od vrednosti i one se razlikuju u pogledu namene i ročnosti. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije i privatni investitori.
Državni zapisi Kratkorčne diskontne hartije od vrednosti koje emituje Trezor (Ministarstvo finansija RS) radi premošćavanja vremenske neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršavanja rashoda saveznog budžeta i budžeta republika članica. Obaveze po njima za naplatu dospevaju najdocnije do kraja budžetske godine.
Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Privredno društvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa zakonom
Dužničke hartije od vrednosti Prikazuju dužničko-poverilački odnos koji se izmiruje i prestaje istekom roka dospeća hartije. To su hartije od vrednosti koje se ukamaćuju po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi i isplaćuju u određenom momentu – na kraju roka dospeća ili u tačno utvrđenim periodima dospeća.
Dužnik Fizičko ili pravno lice koje vrši plaćanje u transakciji plaćanja.
Dužnik po inostranom kreditu Pravno lice ili preduzetnik koji je zaključio ugovor o kreditu i obavezao se da ga otplaćuje prema inostranstvu.
DvP (Delivery vs. Payment) Istovremeno plaćanje i isporuka hartija od vrednosti osnovni je princip u saldiranju transakcija sa hartijama od vrednosti, koji poštuje i Centralni registar hartija od vrednosti. Primenom ovog principa, nikada se ne može desiti da kupac hartije od vrednosti plati, a da ih na svom računu ne dobije.

Leave a comment

thirteen − five =